PITAJ DUŠU ŠTA IMA DA TI KAŽE

01.03.2017.

 

 

Ako želimo da uživamo u bašti životnog zadovoljstva potrebno je da imamo znanja kako baštu da okopavamo, zalivamo, a pre svega da sami uzmemo alatke u ruke. Što više poznajemo životne zakone i sebe, naše odluke i izbori su više sa nama u skladu.

 

Ne poznajući sebe dovoljno, ne prihvatajući sopstveno biće i bez pogleda u sebe sa sopstvenim suočavanjem skloni smo da živimo život za koji u nekom trenutku pomislimo da nije onaj o kome smo maštali.

 

Kao da taj vrt u kome smo se našli nema mirise u kojima uživamo. Okrenuti smo spoljnim dešavanjima, prepričavamo dnevne događaje i mislimo da nam te situacije određuju život.

 

Mislimo da smo nemoćni, da drugi biraju umesto nas, i osećamo ljutnju ili krivicu zbog svojih razmišljanja i ponašanja.

A potrebno je samo pogledati u sebe. Umesto da se plašimo mraka u sebi i da bežimo od života potrebno je da prihvatimo ono najlepše što nam pripada, ono što potajno želimo i čemu se nadamo i svojom dušom potajno znamo da zaslužujemo.

U neveri u život toliko smo pobegli od svoje duše da je ni ne priznajemo. U svakodnevnim situacijama prizivamo racio i u svakom času bi da sve pojave i ljude objasnili razumom.

 

Pitajte i dušu po nekad šta ima da vam kaže.

 

 

A to ćete moći kada upalite svetlo u svom biću. Da li vas plaši da sijate svom svojom svetlošću?

 

U vreme kada su mojim životom vladali strahovi, i intelekt, svoja osjećanja sam gurala kroz intelektualno i pokušavala sebi da objasnim raciom. Za to vreme duša kao da je stajala na promaji. Taman da nešto kaže racio je nadjača. Taman da pokaže meni smer racio kaže "Ne slušaj".

 

Taman duša mahne u kom pravcu da krenem, ego je saplete. Počinjavajući se svom strahu, prestala sam da budem ono što jesam.

 

Shvatila sam kroz svoje iskustvo da nije moguće biti svoj a živeti sopstveni strah.

Dok sam radila ono što je diktirao moj strah, bila sam uplašena. Dok sam bila uplašena osjećala sam kako moji potencijali i lepota mog unutrašnjeg bića mre. Zato sam počela slušati svoju dušu, samo je do nje bilo potrebno prvo stići. Probudite i vi svoje predstave o životu, stvarajte svoju sudbinu, gradite svoj život, pitajte svoju dušu šta ima da vam kaže jer to jeste vaš zadatak. Oslobodite se želje da strahujete i kritikujete.

 

Obasipajte svoju dušu znanjem, pažnjom i nežnošću. Ona će vas voditi za vaše najviše dobro.

Naša duša zna da smo svi sjajne, ljupke, predivne, očaravajuće prilike.

Pokažimo svoje najbolje JA jer način da imamo blagostanje je da našim razumom ovlada naša duša.

 

EVO NEKOLIKO KORAKA:

 

Ostavite drugima da kritikuju, da se ljute i oduzimaju sebi moć opraštanja

Neka se drugi dave u svojim lošim namerama, lažima i sitnim prevarama misleći da će stići brže na cilj. Neka drugi žive pod teretom svojih uverenja ubeđeni da im je sudbina skrojila tesan život bez radosti i zadovoljstva. Kada kritikujemo životne situacije mi odbijamo da čujemo poruke koje nam život šalje, odbijamo lekcije, ljutimo se i samo takvom vlastitom energijom kreiramo još više ljutnje i nevolje.

 

Gledajte i okružite se onima koji umeju usne da razvuku u iskreni osmieh, čiji glas zvuči kao vetrić koji miluje, koji svoj život doživljavaju kao vlastitu kreaciju i na njoj rade dok ne sklope oči.

 

Naučite da kažete "Ne" svima koji u vas sumnjaju, svima koji vas sapliću svojim ličnim uverenjima. Mi smo ovdje da bismo stvarali sami svoje životne prilike. Taman se odvažimo da promienimo posao, partnera, lični stav, neko iz okoline nam kaže da je to bezveze, da je kasno, da je kriza. Kvalitet života zavisi i od energije kojom raspolažemo a ovakvi stavovi nam energiju oduzimaju. Zato je potrebno da provirite u svoj centar i delujete iz polja ljubavi da biste sjajili vašim najvećim sjajem oslobođeni tuđeg mišljenja.

 

 

Stvarajte u sebi tišinu jer samo tako možete čuti treptaje svoga bića.

 

 

 

Tišina donosi važne , oplemenjujuće odgovore koji nas čine bezbednima. 

Kad se samo setim koliko sam dozvoljavala sebi da gubim vreme na ljude i situacije koje su me  činile nezadovoljnom,  tužnom, ljutom, uplašenom. Sklanjala sam  pogled ispred onih koji su me kritikovali, oduzimali samopoštovanje, cinično se smješkali loveći moje greške.

 

Ali to nije život.

 

Osmehnimo se sopstvenom životu, zaobilazeći sve one čiji je moto otpor i kruti stav, ne primećujući one koji žele da nas uvuku u svoje zastarele šablone, koji nam nisu podrška i ne razumeju našu hrabrost da se odvažimo na putu do sebe i svog najvećeg dobra. Oni misle da im je život skrojio sve u čemu su zarobljeni i na pamet im ne pada da su odgovorni za sebe. Oni u život i onako ne vjeruju.

 

Preuzmite odgovornost za sebe i  otvorite oči široko stavljajući pažnju na sve što je lepo, stvarajte rešenja za svoje izazove, znajući da posle kiše nastaje duga.

 

Oprostite izdaje drugih jer izdaja sebe daleko se teže prašta . Iako sve to čini život vi odlučujete kakav je vaš svet. Kao režiser vlastitog sveta vi imate mogućnost i slobodu da birate uloge, da stvarate svoj život.

 

Verujte sebi.

 

Kada sam nekada čitala slična uputstva u knjigama sećam se da mi je prva pomisao bila vera.

Pozivajući se na vlastitu odgovornost prema sebi trebalo je verovati da ono što želim mogu ostvariti. Da mogu uživati u najlepšem vrtu života, savladati oluje, ne plašiti se da će vetrovi života polomiti tanane cvetove, znati kako sa alatkama, i biti sigurna da će poslije oluje sinuti sunce.

 

I duga.

 

Svoje želje života postavila sam po kriterijumu šta želim biti a ne šta želim imati.

 

Dok znam da sam ja glavni baštovan u svom vrtu života, dok svesno biram seme koje sadim, imam najlepši vrt.

 

Jer moj vrt je moja kreacija života.

 

 

Knjigu KREIRANJE RADOSTI i knjigu TAJNA LIČNE TRANSFORMACIJE možete naručiti ovde http:

//www.kreiranjeradosti.com/sr/kontakt