Prodaja magle

22.02.2018.

I tako... sretnem malo pre jednog poznanika..prijatelja mojih prijatelja....upoznali smo se u čudnim okolnostima/izvedena reč od Čudo/ .. Kad ljude upoznam na takav način znam da nije slučajno... Znam da je neka lekcija.... I meni I njima...

 

U mom viđenju života znam da smo svi jedni drugima učitelji samo što neki prihvataju da uče a neki misle da sve znaju I odbijaju svako učenje. Čak I onda kada im život direktno postavi situaciju da kažu sebi : " Ovako više ne može" I tad ne uče.


I tako pitam kako porodica.. čestitam Novu godinu... poželim sve najbolje... Znate već... osmehnem se... ali mi se osmeh zaledi na njegovih reči: „ Ma nema meni pomoći" poče o propalim poslovima, nemanju novca, hipotekama....


"Svima ima pomoći" počeh ja odmah ... moj mozak tako radi ...šta ću... „Uvek ima neko rešenje" progovaram ja...

I zaista vidim ga kako ima prostora za nove poslove, kažem da sam sigurna da njegov kapacitet to može. Samo da na sebe ne gleda kao da je sve propalo.... nego da istražuje, stvara, kreira neka nova tržišta.

Kriza?

„Pa šta ako je kriza" – kažem ja ... znam mnogo onih koji odlično rade... kako nije kriza za njih... Ali nije dovoljno da to vidim ja nego da to i sam vidi i u sebe veruje. „E nemoj majke ti, da mi prodaješ tu tvoju maglu.Treba mi novac." Jauknu on.


Au....prepoznam zablokiran mind set. Što bi Ajnštajn rekao „ Ne možete rešiti problem istom pameću s kojom ste ga stvorili."

Ućutim.

Pa svima nam treba novac.... ali ne izvlači nas novac iz mentalnog i emotivnog gubitka. Već naša vera da možemo bolje, da mi možemo biti bolji, vera da imamo šta da još naučimo, naše vrline na koje smo možda zaboravili.

Ali naše vrline ne dolaze od bogatstva, kako reče mudrac, već svo bogatstvo dolazi od naših vrlina.

Ili veština koje je potrebno još naučiti. Bogatstvo dolazi i u veri da nam život sprema dobro.

S puno novca svi znaju da žive.

S mentalnom postavkom gubitnika i taj novac se potroši . I šta onda.

Pogledam ga ponovo, smračio se, skupio, a toliko verujem da ima darova u njemu.

Sada ne vidi svoju autentičnost i darovitost. Ubedio je sebe da je „ propao".

A toliko je talenata u njegovim veštim rukama. Dokazanom i priznatom talentu kojim je osmislio svoj proizvod i prodavao širom Planete.


Ceo jedan Univerzum je u njegovoj posebnosti. Hej čoveče od magle u svojoj duši prestao si svoju vrednost da vidiš - pomislim

Način na koji posmatraš život je čista kreacija. Tako lako čovek izgubi samovrednovanje, samopoštovanje. I zavrti se u krugu trenutnih neuspeha i posledica svojih odluka koji nisu dale očekivan rezultat odmah.

Te situacije, kako ja to vidim, su i date da se raste napred. Ne bi nam bile date da život ne misli da mi to možemo.

To što možda u ovom času naša dostignuća nisu na najvišem nivou ne znači da mi ne vredimo.

MI nismo naša dostignuća. Pa to nije „ prodavanje magle" to je čista fizika. Sve je već dokazano. Zakoni postoje, drevni.... od kad je civilizacije.


Kako da mu kažem „Postaješ ono o čemu razmišljaš".

Ako zapadneš u vlastita ograničenja neuspeha, propalog proizvoda, propalog sebe.....niko te ne izbavi. Ako upadneš u vrtlog „ nisam dovoljno dobar" razmišljanja. Tako će biti. Venemo poput biljke koju nema ko da zaliva.


Pojede nas korov sopstvenog poništavanja. Sumnje u svoj rad.


Odjednom sve što smo radili s uspehom juče počne da se ruši danas. Jer i to je zakon. Uvećava se ono gde nam je pažnja.

Energija raste tamo gde energija ide.

Ono kako se osećam sada kreira ono što nam dolazi. Ako razmišljam o tome da „meni nema pomoći", „da sam propao" to i kreiram svojim osećanjem gubitka i nemanja. To se i uvećava.


Tad je važno da se zastane.


Da se pronađe novo „Zašto" koje nas pokreće.

Čak i kada ne znamo KAKO vera u sebe same i život doneće nova rešenja.

Da Izgovori koji nas ograničavaju ne mogu više da se uvećavaju. Pronaći način da sebi stanemo na rep i preduzmemo nešto, je naš novi zadatak. A ne da verujemo da nam nema pomoći.


Kako?


Promenom pažnje na ono što valja u nama.


Promenom samogovora.


Odustajanjem od kritikovanja sebe i osuđivanja i sebe i drugih.


Naš je zadatak da pronađemo sve prepreke u sebi koje smo sami podigli usled pada samopoštovanja i sumnje u sebe. Zato se osvrnite oko sebe.


Pronađite na čemu biste imali biti zahvalni. Zahvalnost za ono što trenutno valja.


Pogledam ga ponovo, mogao bi se zahvaliti zahvaliti se na divnoj porodici. Na svojim retkim talentima. Na zdravlju. Na uspešnoj deci. Na ženi koja razume i ne osuđuje zbog nepromišljenenih koraka i ulaganja. Na veri da je ovo trenutno stanje prolazno. Jer sve je prolazno. Bolje je da verujemo da će ovo gore proći i preći u bolje nego da verujemo da može biti i gore. A može.
I potrebno je znati da mi to sami biramo.


Svakoga dana kad otvorimo oči biramo kako ćemo gledati na sebe i svet. Biramo dobro ili loše. U drugima vidimo ono što jeste u nama.

Ako u meni vidiš „prodavca magle" promisli da nisi počeo verovati da si i ti sam prodavac magle prodajuči svoj proizvod.


Možda si u vrednost svog proizvoda počeo sumnjati i svoju veru si u sebi umanjio. Jer i to je zakon. „Ono što zameramo drugima , ustvari zameramo sebi".

Kažem uvek slušajte šta govorite.


Šta govorite i sebi i drugima. To stvarate. Tu vam je misao. To vam se uvećava.

Ako po ceo dan govorite „propao sam" „nema meni pomoći" „ ovo je kraj" „ Kriza me pojede"... tako će i biti.


Ne jede vas kriza već vi sami sebe.


Svakoga dana.


Gledajući na sebe negativno počinjete i da afirmišete negativno. Jer gde energija ide to se uvećava- setite se.


I tako.... dođem kući ..napišem mu još par reči podrške... da razmisli koje mu još veštine i znanja nedostaju da može da se pokrene dalje.

A on meni napiše" da to već sve zna"


To je opasna rečenica koja nas drži u stagneciji i nepomeranju. Najgora.

„A koja je najbolja" pita on.


„Šta mogu da uradim"..... na šta će on meni „ Teško je srećnom objasniti svoju nesreću"


E moj prijatelju, dok si ti Planetom prodavao svoj proizvod i uživao u svom novcu, aplauzima i bogatim prijateljima ja sam tako kao ti sada mogla misliti da mi nema pomoći, predati se životu, potonuti, i nestati.

A onda sam i sama sebe pitala koja mi znanja nedostaju da se podignem i poletim. Nisam nikada govorila da sve znam. Samo sam učila. Savladavala svoje strahove. Preuzela odgovornost za situacije u kojima sam se nalazila. Prihvatila ih i počela iz početka. Napravila nove izbore. Nove promene. Verovala u nove kreacije života i svojih pozitivih osećanja. Tražila sam nove učitelje koji su bili ispred mene.


Kada proneđem i jednu novu misao u koju verujem obložim je svojom zahvalnošću. Trebalo mi je mnogo strpljenja, sa sobom, sa drugima.


Dragi moj prijatelju dok je Planeta ludovala za tvojim proizvodom nisam govorila „ lako je njemu, prodaje maglu i uživa".

Divila sam se uspesima drugih i to me je nosilo da znam da ima mesta i za moje uspehe. Kada me je bolest oborila pitala sam život šta mi to veliko sprema, šta to treba da naučim. I učila život iz početka bez obzira na diplomu dva fakulteta. Bila voljna da se menjam, da sebi priznam da je do mene a ne do krize. A onda su došli rezultati. Svedok sam mogućnosti postizanja rezultata drugih sa kojima radim.

Maglu nigde ne vidimo. Samo nadahnuće, odluku, akciju, analizu.....znamo da je profit prvo u duši, pa onda u stvarnosti.


Na žalost ne mogu nikom da pomognem ko u energiji života vidi maglu. A ne vidi da je i sam u magli izgubljen. Vrišti uplašen, a ništa ne preduzima. Neće ništa da menja.


Živi :"Drugi su krivi" život.


Ne veruje ni u svoj pogled na svet, ni u sebe.


Ubeđen da će ga kriza pojesti.


Energija raste tamo gde energija ide.


Usta krize u takvoj stvarnosti postaju još veća i gladnija.

 

Ako maglu vidite, po njoj i lutate. 

 

Ostale tekstove možete pronaći na http://www.kreiranjeradosti.com/sr/blog