VOLI SEBE, PRIJATELJU MOJ

27.02.2017.

 

Malopre me nazove jedan prijatelj i kaže:
„E vidi, potpuno si u pravu što kažeš da treba da imamo ljubav prema sebi....Odlučio sam....od danas ću i ja da volim sebe".
U glasu sam osetila dozu, neke muke i nemira, kao da mu je neko stao na mali prst. „Je l ?" kažem ja a on krene u dalje objašnjavanje.
„Dosta sam ja voleo druge, red je da volim sebe...onako odistinski...."
„Hej bre stani" kažem ja „pa ljubav prema sebi je baš kada voliš druge. To što si sada ljut na druge to je upravo zato što nisi voleo sebe."
Nastade kratka pauza i ton njegovog glasa postade neprijatan i ja odaljih slušalicu.
„ A šta znači za tebe voleti sebe" uspeh da progovorim između njegova dva udaha vazduha.
„Vidi, nema tu neke filozofije" reče „ biću i ja nesebično sebičan. Dovoljno sam se trošio na druge"
„Pa to nije to, dragi moj, ...ljubav prema sebi je nešto drugo".
Kako sad da mu u par telefonskih minuta objasnim, sad kad se puši od ljutnje s druge strane žice, kako da mu u par rečenica kažem ceo pristup koji sam morala i ja učiti od početka. Naterao me život. A ja izabrala da želim učiti.
„ Po tvome nije, al po mome jeste" i to je to. Svako po svome" – slušam kako hvata novi vazuh za paljbu. Kao da đule boli i povređenosti stavlja u top. Da ispali ka meni.
„ Vidi" – progovorih ja brzo kao da bih mogla sprečiti da opali top. „Voleti sebe je kada si nežan prema sebi, kada umeš da pohvališ sebe, kada znaš da je u redu da potražiš pomoć, kad kreiraš pozitivna osećanja u sebi, kad ljubavi ima u tebi toliko da je sa lakoćom želiš dati i drugima"
„Nikad nisam bio nežniji prema sebi" prekinu me. „ Samo ti kreiraj a ja odoh da živim"
Veza se prekinu.
Da li da ponovo nazovem svog prijatelja i kažem mu da nema života bez kreacije, da život ne dolazi sam po sebi i da naša osećanja ljutnje kreiraju nove situacije u kojima ćemo ponovo i ponovo biti ljuti i naravno u osećanju bez ljubavi.
Shvatila sam odavno da su ljudi u lošoj komunikaciji NE kada ne vole jedni druge, već kada ne vole sebe.
Nikako ne možemo onom ko neće da čuje objasniti da je ljubav prema sebi kada sebe ne kritikujete. Da tek kada uvidite vlastite vrednosti vi prestajete da kritikujete i druge. Kako da mu objasnim da tek kada volimo sebe i ima ljubavi u nama mi imamo šta dati drugima bez ljutnje i krivice. Da bismo mogli voleti sebe potrebno je da sebe oslobodimo bilo kakve krivice, da oprostimo i sebi i drugima.
Tu je početak.
Opraštanjem zaboravljamo prošlost, ne zameramo i praznimo kanale straha u nama popunjavajući ih ljubavlju. „Sve je u redu" - htedoh mu reći.
Nisam ga pozvala.
Moraće sam da istražuje kakva mu je ljubav potrebna iznutra da bi zaista mogao da živi kako je naumio. Potrebno je da sam uvidi meru svoje ljubavi. Da upozna sebe do tačke kada počinje da prepoznaje od kojih je kvaliteta njegova ljubav, koliko budi druge njom i zašto tako velika i sjajna u njemu budi naklonost drugih.
Ljubav u sebi je znanje o sebi.
Da bi čovek mogao da dotakne sebe svojom autentičnom ljubavlju, potrbno je menjati način razmišljanja. Toliko je naučnih otkrića do sada i potrbno ih je primeniti. Jedino primena daje rezultat kojim osećamo svoj životni boljitak. I to nema veze s drugima. Od nas sve kreće i mi smo jedini odgovorni za svoj život. Ta odgovornost se budi upravo ljubavlju iznutra. Gradeći taj stub iznutra gradimo najvažniju vezu, vezu sa samim sobom. Vezu u kojoj smo u skladu sa samim sobom. To znači da su naše misli, emocije i ponašanje u skladu. Kada mislimo jedno, govorimo drugo a ponašamo suprotno od onog što mislimo postajemo frustrirani i razboljevamo se. I gde je tu ljubav iznutra. Svi nam postaju krivi, a mi kao odlučimo da ćemo drugima oduzeti sve što smo im davali pa da mi počnemo voleti sebe. To nije taj put.
Počinjemo voleti sebe kada uskladimo svoje misli osećanja i ponašanje.
Kada prepoznajemo sopstvene emocije i postanemo iskreni prema sebi. Da, prema sebi iskreni. Kada prestajemo posmatrati druge s osudom i zameranjem pa im govoriti:" Ti se uvek ljutiš kada sam ja iskren" .
Ne prijatelju moj, budi prema sebi iskren i kaži sebi šta te to kod mene nervira, jer to je u tebi. Tu emociju prepoznaj. Odistinski. Kada budeš umeo sebe pitati „Šta sada osećaš" i budeš umeo da daš sebi taj odgovor.
Jer emocijom svojom kreiraš život.
I ako si ljut to je u redu, samo je važno to prepoznati i znati šta sa ljutnjom učiniti. U ljutnji često povređujemo druge, zato je važno znati da kada istinski voliš sebe nikad nećeš povrediti drugoga. Ljubav prema sebi je i kada ne živiš, prijatelju moj, tuđa očekivanja. I kada sebe umeš da zaštititiš od svega što ljubav nije. A ne da činiš drugima a posle kod kuće sebi to da zameraš i smatraš sebe budalom koja toliko daje.
Volim sebe i nagrađujem se strpljenjem da dočekam dan kada će moj prijatelj shvatiti da je najveća ljubav prema sebi kada u drugima bude probudio ljubav a ne kada drugima uzima. ?C����
LikeShow More ReactionsCommentShare